Dva člana Kluba planinskog skejtborda "ATB" su se bila uputila na otvoreno prvenstvo Madjarske u freestyle-u. Naime, prvaci države u juniorskoj i seniorskoj kategoriji - Jovan Brzak i Pedja Marcikić su uspeli da izvade madjarske vize i zaputili su se u Budimpeštu na takmiičenje, kako bi vratili uslugu severnim komšijama, koji su bili na našem takmičenju. Takodje nam je bila namera i da upoznamo što više njihovih vozača, sa kojima ćemo u budućnosti razmenjivati iskustva... A to smo i uspeli jer se tamo pojavilo 15-ak vozača i to svaki sa svojom daskom! To što svako ima svoju dasku je sasvim normalna stvar svuda u svetu, osim u Srbiji, jer se na našem takmičenju pojavilo deset vozača koji su vozili dve daske. Ali, trudićemo se da to promenimo vremenom... Posle noći provedene u vozu, stigli smo u Budimpeštu rano ujutro i otišli u bike park u Budimu, gde se održavalo takmičenje. Park je jedan pravi mali raj za bicikliste, mada je pogodan i za mountainboard-ove. Odmah smo pristupili isprobavanju staze i ja sam doživeo malu nezgodu već u prvom spuštanju- leteo sam u vazduh više nego što su to kickeri dozvoljavali i doskočio sam vrlo nezgodno na levi lakat, koleno i kuk... Poprilično sam se ugruvao i preko štitnika, a da ih nisam imao, verovatno bih odmah posle toga krenuo kući. Tada sam shvatio da je 6 malih kickera isuviše blizu jedan drugom i da ih treba voziti opreznije i lakše...Nakon toga sam što zbog umora, što zbog nekog straha, vozio dosta rezervisanije, što je dovelo do toga da atraktivnije trikove ostavim za neki drugi put... Za razliku od mene, mladom Brzaku su skakaonice mnogo bolje pasovale i delovao je dosta sigurnije na njima, ali je zbog svoje male težine i kratkog isustva, ipak bio štedljiv u visini skokova, pa mu je bilo malo teže da izvuče neki bolji trik, ili da lenduje 180 isprvno... Ja sam ipak pokušao jedan 360 u zagrevanju, koji nisam radio više od pola godine i pošto je ispao kako treba, rešio sam da se povučem sa zagrevanja i čuvam snagu za takmičenje. Na programu su bile dve discipline- freestyle i slopestyle... Prvo je počelo takmičenjeu freestyle-u gde je svaki takmičar imao 5 pokušaja na tih 6 uzastopnih skakaonica, a trikovi koji su se radili na njima su se sabirali u ukupan zbir koji je posle odredjivao 5 prvoplasiranih koji idu u finale. Srpski vozači su imali pehu četvrtoj rundi, izgubivši i jedan i drugi balans na sredinnjim kickerima tako da su ostali bez bodova u tom pokušaju... To se ispostavilo presudnim za Brzaka kome je zbog toga izmaklo finale. U pauzi pre finala, usledilo je takmičenje i u slopestyle-u gde se ocenjivala veština na dva veća kickera sa gap-om od 3 metra i na koji se nisu svi usudili ići... Mi prvobitno nismo nameravali da se i tu takmičimo, ali kad su nas zamolili da im popunimo broj takmičara, prihvatili smo jer nam je cilj bio da pomognemo madjarima da im uspe takmičenje. Ja naravno nisam imao snage da se uvežbavam na tim skakaonicama, što neki od njih nisu shvatali jer su kickeri i gap ipak bili respektabilni, ali ja sam odmah procenimo da mogu da ih odradim i da sam išao i na veće, tako da sam strpljivo čekao početak, odmarajući se. Budući da sam imao tešku nedelju pre toga i loše prospavanu noć, da je bilo dosta hladno, te da sam bio i u bolovima od onog pada, bio sam blizu kolapsa pa je odmor bio neophodan...